Индијанци су увек живели у складу са природом. Нису је мењали, нити то покушавали. Били су увек део ње. Нису се грабили, нити отимали за парче земље. Нису знали за границе, нити су могли да прихвате да не могу прећи неку замишљену, или повучену црту, која је значила ограничену слободу кретања.

То се променило, тако што су сви били изоловани у ФЕДЕРАЛНE РЕЗЕРВАТE.

Након геноцида, који је извршен над њима, када су остали толико мало, да нису више престављали опасност по бледолике освајаче, а како би се оправдали пред својом савешћу и светом, доделили су делове земље СТАРОСЕДЕОЦИМА.

Данас су делићи њихове земље у њиховим рукама, они је чувају, на њој живе и свесни су да ни по коју цену не треба веровати онима који су их уништили и сатерали на територије, које су они одредили и проценили да им неће бити потребне.

Српски Индијанци данас, после много година, од како су староседеоци у Америци уништени, пролазе кроз исти начин наметнутог изумирања и уништења. Српски Индијанци су одавно смештени у резерват Србија, у коме је све допуштено.

Након бомбардовања, када су невине жртве проглашаване за КОЛАТЕРАЛНУ ШТЕТУ, када су просипане радиоактивне бомбе, када су нам загадили земљу, ваздух и воду, долазе у походе да нас СПАШАВАЈУ. У ствари, долазе да виде колико брзо обољевамо и умиремо.

Разочарани смо више од људи, који данас, тим истим зликовцима, приређују дочеке са црвеним теписима. С њима се грле и љубе, као са најрођенијима. Да ли то раде за шаку долара? Да ли се они могу назвати плаћеницима, издајницима или ?...

Колико брзо нестајемо ? Да ли садашња позиција и опозиција то зна ? Да ли их је брига ? Шта су учинили да заштите свој народ, који их је гласао и дао им прилику да му побољшају живот ? Да ли је остављање народа да се лечи мелемима и травама, врхунац бриге за народ ?

У резервату Србија, поред Српских Индијанаца, имa и Срба, али и много припадника других народа. Једно се заборавља, када су падале бомбе, оне нису убијале само Србе, још увек нема толико "паметних" бомби, оне су убијале све који живе у овом највећем резервату у Европи. Поставља се логично питање, зашто је овај резерват бомбардован ?

Индијанцима у Северној Америци су дељена ћебад са кугом или колером, а Србији бомбе са канцерогеним дејством. Наука и техника је напредовала и успех је са пар стотина бомби да се истреби један народ, на простору Европе. Хумано убијање и уништавање.

Поред сталног умирања, наши властодршци су се побринули да брзо оболе и они који су чудом још увек остали здрави. Брзо и експедитивно су оставили милион и више људи без посла, отерали их да гладују. Без новца и права на здравствену заштиту су брзо постали крхки и неотпорни, па их тако сада свака болест дотиче.

Ко се плаши паметних глава, које су своје образовање стекли радом и знањем ?

Наравно, они који су плаћали дипломе. Знају да су паметни и образовани велика опасност по њих и њихове привилегије и најважније, по њихов џеп.

Овај народ је данас у великој изолацији, не само због оних који су велокодушно сејали бомбе, већ и због оних који овде живе и бесомучно пљачкају и отимају од свог народа, који је путем разних дневница солидарности, путем радних акција, одвајао од својих уста, како би се њихова земља што пре изградила и постала боља за живот. Данас су радници остављени на милост и немилост властодржаца из позиције и опозиције, сељак данас свој рад поклања транзиционим "газдама". Њихови пољопривредни производи вреде онолико колико господари - лопови то дозволе, један килограм прасетине, живе ваге, је јефтинији од паклице цигарета. Пензионери су, на крају свог животног века доживели да им пензија није сигурна, да је јадна и бедна, насупрот пензија, које имају и које ће имати посланици и позиције и опозиције, због преждеравања младе прасетине и вруће јагњетине.

Ко је коме одузео право слободе кретања ? Најбољи опис тога и код Индијанаца и код Српских Индијанаца су птице и животиње.

Птице данас, као и пре више хиљада година, слободно лете, прелећу замишљене границе без икаквих проблема. Иду и враћају се увек кад то пожеле.

Животиње и у време санкција и у време изолације, слободно иду где желе. Прелазе читаве територије, без страха да ће са неке замишљене линије бити враћене и да неће ићи где желе.

Може ли човек из Србије да иде где хоће, као птица или као што то чине животиње ? Ко потражује пасош, визе, ко ограничава кретање човеку ? Одговор је прост и једноставан.

ЧОВЕК.

Људи данас једни другима оспоравају слободу кретања, слободу свега што је својствено интелигентним створовима.

Човек је највећи непријатељ човеку.

Да ли сте видели да птица из Европске уније, забрањује лет другој птици, која живи у Србији ?

Да ли сте видели да животиње, које живе у Европској унији забрањују животињама из Србије да иду преко границе ?

Време је да се запитамо и уплашимо од нас самих, јер ако је човек разумно биће, у име чега постоји та граница, која одваја једно разумно биће од друго ?