ОДА РОДУ

Мој добри роде, сви су лагали

и твој су видик сав помрачили

за својом срећом само су трагали

и свуда крали, све тлачили.

Уместо млека, крв су сисали

у страдањима твојим дугим

твоје су светло име брисали

да не знаш ко си међу другима.

На бојиштима су ти говоре држали,

а на губилиштима гордо пировали

на буњиштима саде ловорике

и мртве уче да мирују.

Мој добри роде, сви су рђави,

вапај твој не чују што тугује

јер издајник је још у тврђави

са убицама жртава сад другује.

Ломан је роде и опстанак твој

јер су ти у причест отров ставили

са лупежом новце ковали

са кривоклетником завет направили.

Јован Дучић, (1871-1943)